Trogirski most
Švet' Ivane dragi, od grada Trogira -
na našemu škoju nevoja nas tira,
da pivamo pisme o mostu i vladi,
jerbo nikor neće za narod da radi.
Švi nan obećaju brda i doline,
pa pomisliš lipo svak se za te brine.
Ali jopet priča - ništa se ne stvara,
od lita do lita cili švit nas vara.
Ministar Čobanko spremija je šolde,
da se more gradit non stop na akorde...
Reka je Sanader: «Most izgradit triba»!
A mosta još nima - svak muči ka riba...
Na kome su daklen zapeli projekti?
Da li građevinci, oli arhtekti?
A radnika jema svakog stručnog smjera -
puniji su snage od svih buldožera.
Evo, već tri dana činin analizu
od noći ne spavan - ne mislin na spizu...
Tražija bi krivca sve, dok dođe Božić,
al' mi na um pade - moga bi bit Rožić!
Oj, Rožiću dragi u povjest ćeš ući!
Spomen ploču lipu dobit ćeš na kući.
Neka za to znadu pokoljenja mnoga,
zarad kog smo kalavali i gospu i boga.
Svakog božjeg dana i večeri svake
na ceste se stvore tri kolone jake.
U svakoj koloni autin je trista -
njanci za pješake nima pinku mista.
Kad si u koloni tebe nesvist vata -
ne moš nidir vanka baren dva tri sata...
Cili Trogir i Čiovo guše se u dimu -
takvog smoga od autin nima ni u Rimu!
Kad san jednu curu na eroplan triba vozit -
deboto se jadna mala tribala okozit.
Sa guzicon svojon šesnon počela je mišat,
jerbo joj se već tri ure trpilo popišat.
Ali nidir pored ceste odmorišta nima,
a konduti za kolonu tribali bi svima.
I kad stisne za ne morat mudante orosit -
u auto tebi triba i vrčinu nosit.
Teško tebi, kad zaboli – to je zadnja ura -
brže ti je doć do popa, nego do dotura...
Ako zoveš prvu pomoć – moreš lipo krepat,
jer ako su i krenuli - na mostu će štekat!
U Trogiru peškarija – kupiš bokun riba -
ne triba ti palit draču – oganj ti ne triba.
Do Okruka i Slatina meka je za gristi -
sva je dobro izlešana, da je moreš jisti.
Ako kupiš mladog janjca za debele novce,
doklen dojdeš do Slatina – doša si do ovce.
A ni jaja nemoj kupit – bit ćeš slabe sriće -
misto turte i kolača jemat ćeš piliće.
U novine jopet piše, da će most se gradit,
al od tega nima ništa, moga bi se kladit.
Poslovica ona stara sad ne vridi više,
ča u libar od mudrosti sa crnilon piše.
Poslovica ota stara hoće da nan kaže:
Moreš dobit kratke noge, kad se puno laže...
Kako ruše obećanja bez broja i kraja,
zašto pola županije ne hodi na jaja?
Švet' Ivane dragi od Trogira grada,
nami triba hitno nova gradska vlada!
Nove poglavare poletne i mlade,
da nan dva tri mosta pod hitno sagrade...
Jerbo ja bi tija tu sriću doživit,
da se za života mostu moren divit.
Navrši san tolić sedandeset ljeta,
da ne vidin mosta - baš bi bila šteta.
Nidžo-kaktus,
bockavi spektator
